POŠTO ĆE NOVI WINDOWS 7 PODRŽAVATI upravljanje pomoću pritisaka i poteza s više prstiju, Microsoft razvija i hardver koji će tu mogućnost moći da iskoristi a neće biti skup. Njegova grupa za primenjene nauke, deo ogranka za istraživanje, bila je veoma vredna i osmislila je čak pet konceptualno različitih vrsta miševa koji su u stanju da pored standardnih funkcija običnog miša registruju i gestove s više prstiju. Svih pet na prvi pogled protivreče pravilima ergonomike i koriste različite metode za detektovanje pokreta, a koji će od njih postati zvanični moćni miš još se ne zna, baš kao što nije saopšteno ni da li će ijedan uopšte i da poleti.

Cela skupina je nazvana Mouse 2.0 (PDF dokumentacija i video demonstracija nalaze se ovde, ali svaki njen član ima i sopstveno ime. Prvi je označen skraćenicom za „osujećenu totalnu internu refleksiju“ (Frustrated Total Internal Reflection, FTIR) jer se pokreti prstiju po zakrivljenom i prozirnom akrilnom panelu prosvetljenom iz izvora infracrvene svetlosti na njegovoj ivici, detektuju na osnovu rasipanja svetlosti (izazvanog dodirima prstiju) koje beleži infracrvena kamera. Standardni senzor za praćenje pokreta miša smešten je ispod odmorišta za ruku a levi i desni taster miša smešteni su ispod čeone ivice akrila i aktiviraju se laganim pritiskanjem.

Drugi je nazvan Orb i takođe koristi infracrveno svetlo kako bi otkrio kretanje ruke. Kupola na koju se postavlja ruka osvetljava se difuznom infracrvenom svetlošću iz izvora u središtu njenog postolja a gestovi se prate pomoću ogledala koje reflektuje pokrete na objektiv kamere.

Za razliku od svojih infracrvenih rođaka treći miš je kapacitivan pa se zove Cap. U njegovom slučaju za prepoznavanje pokreta prstiju koristi se zaobljena površina na prednjem delu u kojoj su smeštene mrežasto raspoređene kapacitivno osetljive elektrode.

Četvrto rešenje je više odmorište za ruku nego miš. Nema senzore dodira, već pokrete prstiju prati pomoću infracrvenog laserskog osvetljivača i kamere, čime površinu stola pretvara u površinu osetljivu na dodir. U ovom slučaju je radna površina najveća, a laser je uperen tako da osvetljava prostor ispred odmorišta i po 60 stepeni sa svake strane. Možda je zato nazvan „strana“ (Side).

Poslednje rešenje je nazvano „zglobni miš“ (Articulated Mouse), skraćeno Arty. Prati pokrete palca i kažiprsta koji se postavljaju na odvojene zglobne produžetke (ručice), pogodne za sitne pomeraje, i pokrete ruke postavljene na bazu, jer se ispod svake ručice i baze nalazi po jedan optički senzor. (M.V.)