UREĐAJ NAZVAN WIKIREADER, proizvod tajvanske kompanije Openmoko koji košta 100 dolara (ako zanemarimo popust od 1% za one koji se pecaju na cene s devetkama), napravljen je sa samo jednom svrhom – da omogući čitanje članaka iz mrežne enciklopedije Wikipedia (izdanje na engleskom).

Uređaj se pojavio pre par nedelja i prikazuje samo tekst. Rukovanje ne može biti jednostavnije. Kad se pritisne dugme za uključivanje spreman je za korišćenje već posle manje od dve sekunde. Sledeće dugme služi za pretraživanje odnosno nalaženje članaka, treće je nazvano „istorija“ jer se pomoću njega prikazuje spisak ranije pregledanih članaka, a poslednje, četvrto, svakim pritiskom otvara drugi nasumično izabrani članak. Postoji i funkcija (ne baš savršena) koja roditeljima omogućava da deci ograniče pristup sadržajima neprimerenim njihovom uzrastu.

I to je sve. Ne prikazuje slike, reference, diskusione strane ili veze do drugih lokacija na internetu (jer nema pristup internetu). Sva tri miliona članaka iz Wikipedije koji se na njemu mogu čitati, WikiReader čuva u svojoj memorijskoj kartici.

Na kartici je zapravo jedan snimak aktivne baze ove enciklopedije u kojem su sadržane i sve greške i vandalizmi koji su se u njoj nalazili u trenutku kad je svaki članak kopiran. I pored toga nesumnjivo je reč o impresivnoj količini korisnih informacija. Openmoko će jednom tromesečno nuditi nadogradnje koje se mogu preuzeti besplatno ili se mogu dobiti na novoj memorijskoj kartici dva puta godišnje za 30 dolara. Ugrađena SD kartica ima kapacitet od 8 GB od čega je iskorišćeno 4,18 GB, što znači da bi se na njoj moglo naći mesta i za enciklopediju na nekom drugom jeziku sa manjim brojem članaka od verzije na engleskom.

WikiReader nema operativni sistem, čak ni Linux; već samo aplikaciju koja radi kao čitač Wikipedije, par dijagnostičkih programa i prost kalkulator s četiri funkcije koji se aktivira kad se istovremeno pritisnu tasteri za uključivanje i Istorija.

Da bi se uređaj učino što jeftinijim korišćeni su čipovi koji se najčešće sreću u elektronskim rečnicima (popularnim u azijskim zemljama), na primer Epsonov mikrokontroler S1C33E07. Međutim, za razliku od tih rečnika koji imaju male ekrane i fizičke tastature (zbog čega neki koštaju svega 20 dolara), Openmoko se odlučio za veći ekran koji prikazuje 13 redova proporcionalno razmaknutog teksta (sa oko 40 znakova u redu) odnosno 80 reči.

Ekran je taktilni (osetljiv na dodir) i to kapacitivnog tipa, tako da se umesto fizičke tastature koristi ekranska, a članci se mogu birati i pomerati povlačenjem prstom po površini koja je izrađena od temperovanog stakla otpornog na grebanje. WikiReader je zbog ovog manji od većine elektronskih rečnika ali ima veći ekran i lakše se koristi. Njegova hardverska specifikacija nalazi se ovde, a objašnjenje načina rada najbolje ilustruje video snimak postavljen ovde.

Uređaj radi na dve alkalne baterije veličine AAA i ukoliko bi se koristio 15 minuta dnevno kompanija tvrdi da bi trajale čitavih godinu dana. (M.V.)