KAO ŠTO SE I OČEKIVALO, GOOGLE je u četvrtak objavio detalje o svom operativnom sistemu Chrome ali nije ponudio njegovu beta verziju niti je pokazao neki internet računar na kome sistem radi. Namera kompanije je da se sistem podigne skoro trenutno, slično paljenju televizora (što se stvarno i dešava) i da mu osigura vrhunsku stabilnost i bezbednost (šifrovanjem dela sa podacima korisnika, samoizlečenjem sistema i smeštanjem svih datoteka u skladište na računarskom oblaku). Kao što rekosmo, beta verzija nije na raspolaganju ali zato jeste izvorni kôd koji se može preuzeti, kompilirati i instalirati.

Na skupu koji je zajednica pobornika otvorenog izvornog koda očekivala s velikim zanimanjem, predstavnici kompanije su najpre rekli da je njihov sistem za internet računare napravljen da bude brži, jednostavniji i bezbedniji od postojećih. Međutim, Google je istovremeno izričito ukazao na to da Chrome neće raditi baš sve što rade drugi operativni sistemi. Na primer, Chrome OS će izvršavati samo veb aplikacije a njegove periferije će morati da poštuju specifičan hardverski dizajn. To znači da neće moći da izvršava aplikacije koje je Google napravio za sopstveni mobilni operativni sistem Android.

Prema tome, kad se prvi internet računari s ovim operativnim sistemom pojave na tržištu krajem 2010, Google od njih očekuje da budu „prateći“ uređaji čiji će vlasnici u kućama imati i konvencionalne personalne računare.

„Cilj ovog uređaja je da vam omogući ugodan doživljaj boravka na vebu. To je scenario na koji smo fokusirani“, rekao je Sundar Pičaj, potpredsednik upravljanja proizvodima u Googleu. „Biće stvari koje neće moći da se urade. Ukoliko ste advokat i planirate da ceo dan provedete prepravljajući ugovore, ovo nije prava mašina za vas“, dodao je on na jednosatnoj konferenciji za štampu prenošenoj preko interneta i organizovanoj u Googleplexu, sedištu kompanije u gradiću Mauntin Vju u Kaliforniji.

Izgleda zato da će ovaj sistem zasnovan na Linuxu zahtevati od korisnika da prihvate računarstvo u oblaku i osnovnu ideju da aplikacije i podatke drže na serverima u centru za obradu podataka njihovog proizvođača. U zamenu za to, Google obećava operativni sistem koji će se podizati znatno brže i biti znatno bezbedniji od konvencionalnih operativnih sistema za personalne računare kao što su Microsoftov Windows i Appleov Mac OS.

Gartnerov analitičar Rej Valdez smatra da je Google odabrao pravi pristup time što je suzio domet svog sistema na internet računare i veb aplikacije, jer bi pogrešio da je pokušao da napravi konvencionalni OS. „Taj rat se vodio i uglavnom završio još davno“, smatra Valdez.

Svi koji operativni sistem Chrome budu procenjivali koristeći kriterijume za konvencionalne operativne sisteme ne shvataju poentu, kaže Valdez. „Neki će pitati mogu li na ovom sistemu da koriste složene aplikacije kao što su Photoshop ili Excell, ili šta se dešava s upravljačkim programima i perifernim karticama. To nikada nije ni bila zamisao ove misije.“

Da bi bio uspešan OS Chrome će morati da revitalizuje tržište internet računara, koje je malo zastalo u razvoju, jer konvencioalni računari pojeftinjuju i razlika između ta dva tipa računara postaje sve nejasnija, smatra on. „Biće važno i da ga proizvođači hardvera istinski prihvate a ne da im bude sredstvo za pogađanje s kojim će od Microsofta dobijati bolje cene licenciranja Windowsa.“

Na svojoj demonstraciji zvaničnici Googlea su pokazali kako se uređaj s operativnim sistemom Chrome podiže za sedam sekundi i rekli kako očekuju da će taj proces biti još brži. Interfejs operativnog sistema biće zapravo njihov istoimeni veb čitač Chrome i zasnivaće se na aplikativnim stranama s jezičkom. Pošto ovom operativnom sistemu nije potreban uobičajeni softver konvencionalnih sistema da bi podržavao lokalne aplikacije i procese, može da radi mnogo brže.

„Želimo da Chrome bude blještavo brz. Kad pritisnete dugme ‚dizanje‘ treba da proradi kao i televizor“, rekao je Pičaj. „Uključite ga i odmah ste na vebu i koristite svoju aplikaciju.“

Pored brzog podizanja, Google projektuje Chrome tako da i generalno bude brži vezujući ga čvrsto za svoj čitač Chrome i zahtevajući jedinstvene hardverske specifikacije.

Jednostavnost ovog operativnog sistema počinje s poznavanjem njegovog interfejsa zasnovanog na veb čitaču, u kome je svaka aplikacija veb aplikacija i gde nema programa kakve imamo na stonim računarima. „Korisnici ne moraju da instaliraju programe, ni bilo kakav softver i ne moraju da se bakću s njihovim ažuriranjem. Ovo je veb aplikacija, hiperveza, internetska adresa“, rekao je Pičaj.

Ukoliko neko izgubi internet računar s ovim operativnim sistemom, može da kupi novi, prijavi se i odmah pristupi svim svojim aplikacijama i podacima, kao i bilo kojim personalizovanim podešavanjima, jer će sve biti zasnovano na računarskom oblaku.

Što se tiče bezbednosti Chrome svaku aplikaciju stavlja u ono što Google naziva „bezbednosnom kutijom s peskom“ (security sandbox) i ukida im uobičajena široka prava pristupa koja imaju u konvencionalnim sistemima, čime ograničava njihovu mogućnost da naprave štetu ukoliko podlegnu nekom zlonamernom softveru. Kad Chrome otkrije bezbednosni problem, on će se ponovo podići da bi ga se otarasio.

„Chrome radi koristeći u potpunosti bezbednosni model veb čitača, koji je potpuno različit od načina na koji to danas rade tradicionalni operativni sistemi“, rekao je Pičaj.

Operativni sistem Chrome neće podržavati čvrste diskove, već samo one u tehnologiji čvrstog stanja i stalno će kriptovati i sinhronizovati podatke između računara i oblaka.

Zainteresovani proizvođači mogu besplatno da uzmu Chrome čiji je izvorni kôd otvoren i ukoliko to žele prilagode ga da radi s drugim veb čitačima.

„Zovite nas glupavim biznismenima, ali mi smo stvarno usmereni na potrebe korisnika i ja smatram da postoji stvarna potreba korisnika da računar koriste jednostavno“, izjavio je suosnivač Googlea i njegov tehnološki predsednik, Sergej Brin. (M.V.)