Mali čas istorije i jezik G2K

Milenko Vasić, Rubrike, Mikro 12/1999

PRVI JUGOSLOVENSKI RAČUNAR CER 10 SABIRAO JE 1600 BROJEVA U SEKUNDI.

SLEDEĆA GODINA biće poslednja u ovom stoleću i poslednja u ovom tisućleću tj. centurijumu i milenijumu, odnosno veku i kilogodini. Sviđa mi se taj okrugao broj 2000. Sviđa mi se i njegova skraćena verzija 2K. Doduše, dvehiljadita godina bi onda bila 2Kg ili 2KG, a znamo da će nam biti mnogo teža. Zato smo obrnuli redosled - godina dvehiljadita - i dobili G2K koje mi se čini baš fino. Pošto se uskoro opraštamo od tri devetke i prelazimo na tri nule, one su postale inspiracija mnogim zaokruživanjima i svođenjima, proglašavanjima i podsećanjima, ali i nastojanjima da se trenutak prelaza nekako obeleži. S vremena na vreme valja baciti pogled unazad, a ova razmeđa godina baš je pogodna za podsećanje na razvojni put računara. CER 10 Pripremajući članak Digitalno stoleće prevrtao sam neke stare časopise i knjige i po ko zna koji put ostao zapanjen brzinom razvoja računara i veličinom uticaja koji je ostvario. Naišao sam tako i na jednu knjigu iz priručne literature za učenike osnovnih škola, izdanje iz 1964. Zvala se Elektronski računar. U njoj sam video sliku prvog jugoslovenskog računara namenjenog rešavanju matematičkih problema. Sabirao je 1600 brojeva za jednu sekundu! Zvao se CER 10 (CER je skraćenica od cifarski elektronski računar) i napravljen je u Institutu Mihajlo Pupin. Nažalost, nećete ga videti u našoj temi broja, ali nisam odoleo da ga ne pomenem bar ovde. Prvi primerak izrađivan je tri godine i na tom poslu bilo je angažovano po deset inženjera, deset tehničara i više desetina radnika. Nek se zna. U našoj rubrici YU berza naći ćete pregled računarskih konfiguracija koje se mogu kupiti kod domaćih prodavaca. Pretpostavljam da je njihova izrada trajala znatno kraće ali zato u njima ima delova za koje se nudi trogodišnja garancija. Možda je to veza sa CER-om? (Ne)primetna promena Moj kolega stiven, koji pridržava ovaj naš časopis sa suprotne strane u odnosu na ovu sa koje vas ja posmatram, pisao je o računaru kao mašini koja je obeležila proteklo stoleće i promenila njegov svet. Promenila je i moj i vaš, ali svakom na drugačiji način i u drugačijem smislu. Ima jedna promena koju Stiven nije mogao da primeti, ali mi možemo. To je promena u jeziku kojim se sporazumevamo, ne samo kada govorimo i pišemo o računarima već i o mnogo čemu drugom, jer računari su se uvukli u mnoge pore svakodnevnog života. Engleski jezik postao je jezik globalnog sporazumevanja. Njegov uticaj se veoma jako oseća i kod nas. Nedavno smo imali priliku da pratimo kako političari komuniciraju na engleskom i kako se rat vodi na engleskom. I pre a i sada na radiju se čuju pesme pretežno na engleskom, reklamni slogani su na engleskom, spikeri i voditelji koriste brojne engleske reči. U bioskopima se vrte filmovi na engleskom, domaće firme imaju engleske nazive, na Internetu je dosta toga na engleskom. Da biste koristili računar ili bilo šta programirali morate znati engleski. Ko zna zašto je to dobro Uticaj engleskog jezika na srpski jezik svakodnevno je zbog toga sve veći. Svojevremeno su na naš jezik uticali turski, ruski, francuski i nemački, i mnogo je truda bilo uloženo da se uz obimno pozajmljivanje iz ovih jezika formira terminologija neophodna za tadašnje civilizacijske potrebe. Na redu je engleski. Jezičku zgradu možemo da dograđujemo ili da je gradimo iznova, zamenjujući postojeće termine engleskim. U igri su oba procesa, mada često stičem utisak da nam rečenice sve više liče na engleske, a mnoge engleske skraćenice postaju naše nove imenice. Nedavno sam na televiziji natrapao na jedan od nastavaka neke serije obrazovnog programa o računarima. Voditelj je počeo čas otprilike ovim rečima: "Danas ćemo učiti kako se prave šortkatovi foldera na desktopu desnim klikom". Nastavak je bio u istom stilu. U novi milenijum ući ćemo sa vord procesorima, spredšitovima i brauzerima, apgrejdovati drajvere daunloadovanjem sa houm pejdževa sajtova provajdera. Proteklih par decenija, svakako posle CER-a, a naročito u ovoj koja je na izmaku, stasale su generacije koje će ovako govoriti. Svi ćemo tako govoriti. To je jedna od promena koju nam je doneo računar. Ko zna zašto je to dobro. Milenko Vasić je glavni urednik časopisa Mikro.

[Kompletan tekst iz časopisa Mikro: 12/1999, strana: 9]