Policija za misli
Mihajlo Terzinski, U ovom broju, Mikro 3/2008
 
Zamislite da poslodavac u uobičajeno propitivanje budućeg nameštenika uvrsti snimanje glave. A tek da nastavniku padne na pamet da na isti način pronađe prepisivača. Šta bi bilo kada bi na aerodromu istovremeno snimali i vašu glavu i vaš prtljag? Koliko je za to kriv Džordž Orvel?

Prikaz ljudskih misli
Hteli ne hteli, kad god se zapitamo koliko su najsavremenija tehnološka dostignuća opasna za čovekovu slobodu setimo se upozorenja Džorža Orvela. Da li je proslavljeni pisac romana „1984“ zaista naslutio da će se i ljudske misli nadgledati?
Pojedini naučnici izjavljuju da će na snimcima, načinjenim snimačima koji na osnovu magnetnog polja dočaravaju šta se zbiva u glavama ispitanika, bez po muke otkrivati da li dotični laže (što je, u stvari, saslušavanje) ili kako se zaljubio (a zapravo se razvodi u sudu), dok drugi to osporavaju sa obrazloženjem da je prerano za digitalno čitanje nečijih misli.
Odgovor prepuštamo čitaocima, više ili manje upućenim, i umesto toga opisujemo nagoveštaje (ne)uspostavljanja policajaca za misli. Istraživači na Univerzitetu Vanderbilt nedavno su zavirili u mozgove ispitanika, čije su glave snimali u mašini koja se stručno zove "skener funkcionalne magnetne rezonance" (fMRI). Pred očima mladića koji se dobrovoljno prijavio za snimanje u magnovenju su proletele slike goluba ili pingvina, a ni sam neuronaučnik Frenk Tong nije znao koja je od ovih dveju pokazana. Moćni magnetski zraci su za tili čas projurili kroz lobanju i na ekrenima su se pojavili snimci: crno-beli preseci živog mozga s jedva primetnim razlikama u sjaju, što je ukazivalo na područja pojačanog uznemirenja.
Iako na slikama ništa nije podsećalo na obrise ptice, u mnoštvu tačaka od kojih su satkane krilo se ono na šta je, u stvari, učesnik ispitivanja pomislio. Kada su snimci propušteni kroz računar s posebnim programom, posle nekoliko sati se videlo da je mislio na pingvina. Ispostavilo se da je Frenk Tong imao pravo – u 70 do 80 slučajeva razotkrije se na šta snimani pomisli. Kada bi se zavirilo u svaki nerv i raščlanjivanje potrajalo dovoljno dugo, znalo bi se do u sitnice šta je mislio ili video!


Veći trud za laganje

Pucketanje živaca u mozgu
Na prvi pogled, čini se da je izvađena samo jedna cigla iz zida koji razdvaja spoljašnji i unutarnji svet naših života. U minulim decenijama su mnogi istraživači koristili slična snimanja da bi, u grubim crtama, shvatili kako se u mozgu ispoljavaju strah, pamćenje, opasnosti, zaljubljivanje i srodna duševna zbivanja. Odskora su tehnološka pomagala razgrnula zavesu iza koje se skriva nečija sopstvenost, a vatrene pristalice čak najavljuju da su nadohvat nepogrešivi otkrivači laži utemeljeni na osmatranju moždanih pojava.
Ukoliko su u pravu, osvanuće dan kada će ostali – vlada, poslodavci pa i supruge – posegnuti za spravama kojima će ocenjivati da li smo se povinovali zakonima i običajima. Nasuprot tome, sumnjičavi kažu da mašine za čitanje misli nisu ništa više od naveliko hvaljenih igračaka. Endi Morgan, profesor psihijatrije na univerzitetu Jejl, sažeto objašnjava da sve to nalikuje oglašavanju tobožnjeg leka. Ako se ispostavi da su naučni prodori uverljivi, odjednom će se Amerikanci suočiti s (ne)poštovanjem četvrtog i petog amandmana koji zajemčuju ljudske slobode. Da li je protivzakonito da neko to čini (i nehotično) bez vašeg dopuštenja? I kako da se zaštitite od zloupotrebe, ako ikome bude dozvoljeno da traži ispitivanje vašeg mozga, a ne smete da ga odbijete ili da ne odgovorite?

Snimanje zbivanja u glavi
Tehnološki postupak na kojem je zasnovano snimanje magnetskim zracima (funkcionalna magnetna rezonanca) decenijama je u upotebi. Šta je to usavršeno sada na raspolaganju?
Unutar teškog magneta u obliku krofne, snimač (skener) stvara snažno polje koje deluje na protone u telu ispitanika. U zavisnosti od toga da li prenose kiseonik, molekuli hemoglobina u crvenim krvnim zrncima pokazuju različita magnetska svojstva. Kada pojedini delovi mozga troše više kiseonika, to znači da su više uposleni, a pomenuta mašina može, u datom času, da ukaže koji su najuposleniji. To se dovodi u vezu s razumevanjem anatomskih odlika i uloga mozga i – ako se znanje unapredi – poboljšaće se tačnost snimljenih podataka. U tom slučaju, naučnici će biti u stanju da vide šta se dešava u celom mozgu, maltene istoga trena (u realnom vremenu), bez ikakve pretnje ili uznemirenja čoveka čija je glava u magnetnom prstenu.
Prikaz čovečjeg mozga
Džošuu Fridmana, psihijatra sa Univerziteta Kalifornija u Los Anđelesu, sadašnje okolnosti uveliko podsećaju na astronome iz 16. stoleća, posle izrade prvog teleskopa. Hiljadama godina su ljudi nastojali da odgonetnu čega sve ima na nebu i bavili su se svakojakim nagađanjima, jer golim okom nisu daleko dosezali. Kada su pogledali kroz uveličavajuća sočiva, iznenada su imali priliku da mnogo toga nepoznatog neposredno i vide.
U minuloj deceniji namnožila su se posmatranja mozga, zahvaljujući zadivljujućem napretku funcionalne magnetne rezonance. Izvesni ogledi su obelodanili ogromno neslaganje u tome kako naša mentalna mašinerija radi i kako mi to povezujemo sa izvršenjem zadataka, dok su drugi podržali zdravorazumsko naslućivanje.
Na Univerzitetu Templ u Filadelfiji, u jednom opitu su savetovali učesnike da pucaju iz pištolja, a da u toku snimanja glave magnetnom rezonancom daju lažan odgovor. Kada su snimci upoređeni s drugima, učesnika koji su istinito posvedočili da nisu povukli okidač, kod lažljivaca je uočeno pojačano uznemirenje u nekim moždanim oblastima, uključujući i oblasti povezane s pamćenjem, procenjivanjem, predviđanjem, prosuđivanjem i suzdržavanjem. Nalaz je potkrepio ono što smo svi kad-tad shvatili: više truda se ulaže u laganje nego u govorenje istine!


Kad bih bio Staljin

Snimač funkcionalne magnetne rezonance
Da je američka vlada sprovela slična snimanja pritvorenih uoči velikog stradanja 11. septembra 2001. godine, prilično pouzdano bi odvojila laži od istine. Uostalom, američko Ministarstvo odbrane je finansijski pomagalo više od 20 programa za unapređenje detektora, a u jednom nedavno objavljenom članku, posvećenom pravničkim pitanjima, napisano je da bi isleđivanje mučenjem postalo izlišno da su ti tehnološki postupci ranije postojali.
Ni preduzetnici nisu ostali po strani: jedna kompanija iz Kalifornije je još 2006. saopštila da s lakoćom otkriva prevare, nudeći za 10.000 dolara snimače glave koji utvrđuju da li neko (ne)govori istinu. Među prvima se prijavio jedan osumnjičeni za namerno podmetanje požara, koji je želeo da potvrdi svoju nevinost.
Čak i najzagriženije pristalice ovih metoda priznaju da zloupotreba snimanja glave može ozbiljno da ugrozi ljudske slobode. To je veoma slikovito opisao izvestan poslovni čovek koji, uzgred budi rečeno, ovakve naprave prodaje: „Kada bih bio novi Josif Visarionovič Staljin, upotrebio bi ove metode da saznam ko su mi prijatelji a ko neprijatelji, i tako bih znao koga da ubijem“. Zanimljivo je da je on jedan od najupornijih pobornika da se strogo ograniče uslovi upotrebe. Zamislite da poslodavac u uobičajeno propitivanje budućeg nameštenika uvrsti snimanje glave. A tek da nastavniku padne na pamet da na isti način pronađe prepisivača. Šta bi bilo kad bi na aerodromu istovremeno snimali i vašu glavu i vaš prtljag?
Pravnici su takođe ukazali na to da je upotreba funkcionalne magnetne rezonance zakonski sumnjiva, kao i da snimanje bez saglasnosti prilikom isleđivanja uveliko krši međunarodno humanitarno pravo i da je to jedno od tehnoloških dostignuća kojima se može pridodati pridev "orvelijansko". Ali još od 2001. godine, veliki prodavci se utrkuju da čitače misli utrape najpre kompanijama s liste 500 najbogatijih časopisa Fortune.

Golub ili pingvin: vizuelizacija
Vilijem Jutal, počasni profesor psihologije na univerzitetu Mičigen, u svojoj knjizi je opisao moguće nedostatke i ukazao da naučnici još ne znaju u kakvom su uzajamnom odnosu moždana zbivanja i samo mišljenje. Mozak je kudikamo složeniji (i zamršeniji) nego što se to danas shvata i zna, a snimači misli samo unose dodatno nerazumevanje jer pojednostavljuju obe pojave.
Osporava se i upotreba magnetnih skenera umesto detektora laži. Decenijama su potonje sprave naveliko postavljane u sudnicama. Profesor prava Brendon Garet sa Univerziteta Virdžinija temeljno je proučio 200 presuda u kojima su nevini ljudi osuđeni – porotnici su u 55 odsto slučajeva bili zavedeni pogrešnim dokazima. Nijedno dosadašnje proučavanje dometa magnetnih skenera nije obuhvatilo prepoznavanje sličnih lica i stoga je moguće da ispitivani ne slaže a da pogreši, što je u razotkrivanju terorista od presudne važnosti.
Zakoračili smo u novo polje izučavanja mozga i zbivanja u glavama neće ubuduće ostati samo naša tajna. Koliko je za to kriv Džordž Orvel?


[Kompletan tekst iz časopisa Mikro: 3/2008, strana: 57]